Суше климатских промена: растућа претња глобалној пољопривреди

• Аутор:
• ime аутора

  Куантумрун Форесигхт
• Januar 5, 2022

Сажетак увида

Климатске промене интензивирају услове суше на глобалном нивоу, са озбиљним импликацијама на друштво, економију и животну средину. Ове суше представљају значајне изазове, посебно за сектор пољопривреде, доводећи до несигурности хране, социјалних немира и економског стреса, посебно међу малим пољопривредницима. Међутим, они такође подстичу иновације у управљању водама, стварају нова тржишта рада у очувању воде и управљању сушом и захтевају промене политике ка одрживијој потрошњи воде.

Контекст суше климатских промена

Стручњаци верују да климатске промене доприносе све већем броју екстремних временских појава; то укључује поплаве, невиђене количине падавина, шумске пожаре, а посебно суше. Од лета 2020. услови суше су све интензивнији и обухватају веће регионе широм света. У САД, државе Аризона, Јута, Колорадо и Нови Мексико су поднеле највећи терет ових суша. 

Стручњаци који су дали допринос извештају Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ) за 2021. верују да загревање глобалних температура погоршава услове суше у регионима широм света склоним сушама. На пример, научници су забележили неуобичајено тешке суше у неколико региона током 2010-их, укључујући јужну Европу, западни Амазон, Јужну Африку, Русију, Индију и Аустралију. Извештај ИПЦЦ-а такође наводи да је скоро 30 одсто услова суше последица људске активности. 

На крају, недостатак влаге у ваздуху и земљишту ствара услове за сушу. Више температуре повезане са климатским променама изазивају веће испаравање влаге из земљишта, продубљујући озбиљност услова суше. Други фактори такође доприносе несташици воде која је повезана са сушом, као што су мањи обим снежног покривача, раније отапање снега и непредвидиве падавине. Заузврат, суше повећавају вероватноћу других системских претњи, као што су шумски пожари и недовољно наводњавање.

Ометајући утицај 

Пољопривредни сектор, који се у великој мери ослања на предвидљиве временске прилике, посебно је рањив. Продужени периоди суше могу довести до пропадања усева и смрти стоке, што доводи до повећања цена хране и несигурности хране. Овај развој може имати таласасти ефекат на друге секторе привреде, као што је прехрамбена индустрија, која се ослања на стабилно снабдевање пољопривредним производима.

Поред економских импликација, суше имају и дубоке друштвене последице. Како извори воде пресушују, заједнице могу бити присиљене да се преселе, што доводи до расељавања људи и потенцијалних друштвених немира. Овај тренд посебно важи за заједнице које се ослањају на пољопривреду за живот. Штавише, несташица воде може довести до сукоба око ресурса, погоршавајући постојеће друштвене и политичке тензије. Владе ће можда морати да развију свеобухватне стратегије за управљање овим потенцијалним кризама, укључујући улагање у водну инфраструктуру, промовисање очувања воде и развој усева отпорних на сушу.

Компаније такође имају улогу у ублажавању утицаја суше. Предузећа која се ослањају на воду за своје операције, као што су производња и производња енергије, можда ће морати да инвестирају у технологије и праксе које ефикасне воду. Штавише, компаније могу допринети ширим друштвеним напорима у борби против суше подржавањем иницијатива које промовишу очување воде и одрживу пољопривреду. На пример, могли би да улажу у технологије које помажу пољопривредницима да оптимизују употребу воде или подржавају пројекте заједнице који имају за циљ очување воде. 

Последице суша изазваних климатским променама

Шире импликације суша изазваних климатским променама могу укључивати: 

• Значајан економски стрес за мале фармере у развијеном свету и свету у развоју због смањене пољопривредне производње. 
• Повећана улагања у инфраструктуру јавног и приватног сектора, као што су велики објекти за десалинизацију воде и мреже за наводњавање за подршку регионима склоним сушама.
• Налет у развоју и усвајању водоефикасних технологија, као што су системи за наводњавање кап по кап и системи за рециклажу воде, што доводи до промене у технолошком пејзажу и подстиче иновације у управљању водама.
• Појава нових тржишта рада у областима очувања воде, управљања сушом и одрживе пољопривреде, што доводи до промена у динамици рада и стварања нових могућности за запошљавање.
• Повећање миграције из региона погођених сушом у области са поузданијим изворима воде, што доводи до значајних демографских померања и потенцијалног оптерећења урбане инфраструктуре и ресурса.
• Потенцијал за појачане политичке тензије и сукобе због опадања водних ресурса, што доводи до промена у геополитичкој динамици и захтева дипломатске интервенције.
• Деградација природних станишта услед продужених суша што доводи до губитка биодиверзитета и промена у динамици екосистема, са потенцијалним негативним ефектима на индустрије као што су туризам и рибарство.
• Спровођење строгих политика и прописа о коришћењу воде од стране влада, што доводи до промена у понашању друштва и потенцијално покреће одрживији приступ потрошњи воде.

Питања која треба размотрити

• Које опције су доступне владама да побољшају доступност воде у регионима својих земаља склоним сушама?
• Да ли верујете да технологије десалинације воде могу да реше проблеме несташице воде великог градског становништва у регионима попут Блиског истока?