Успон нових медија: Нове снаге моћи доминирају медијским пејзажом

• Аутор:
• ime аутора

  Куантумрун Форесигхт
• 25. фебруара 2022. године

Сажетак увида

Медијска индустрија је претрпела значајну трансформацију, са опадањем поверења јавности и новим облицима комуникације који су у центру пажње. Фактори као што су поларизација вести, утицај пандемије ЦОВИД-19 и пораст онлајн платформи преобликовали су пејзаж, што је довело до померања са традиционалних медија на дигиталне платформе. Ова промена је демократизовала медије, али је такође изазвала забринутост због ширења дезинформација, одрживости квалитетног новинарства и потребе за регулаторним надзором.

Успон новог медијског контекста

Медијска индустрија, некада светионик транспарентности и чињеница, током година је доживела значајну промену у поверењу јавности. Почетком 1970-их, око 70 процената јавности давало је своје поверење медијима, што је бројка која се од тада смањила на само 40 процената до 2021. Студија спроведена исте године показала је да су САД имале најнижи ниво поверења у медијима, при чему само 29 одсто становништва изражава поверење. Овај пад поверења може се приписати различитим факторима, укључујући све већу поларизацију и политизацију вести, због чега је многима постало тешко да разликују чињенично извештавање и дезинформације.

Медијски пејзаж 21. века постао је плодно тло за различите погледе, често под утицајем политичких склоности. Ова трансформација је отежала публици да одвоји праве вести од измишљених прича. Ситуацију је додатно закомпликовала пандемија, која не само да је пореметила ток прихода од реклама, већ је и убрзала опадање штампаних новина на глобалном нивоу. Овај развој догађаја довео је до значајног губитка радних места у индустрији, додатно дестабилизујући ионако несигурну ситуацију.

Усред ових изазова, традиционални облици медија, као што су новине и кабловске новинске мреже, у великој мери су замењени новим облицима комуникације. Ови облици укључују веб-сајтове, онлајн видео стриминг, платформе друштвених медија, онлајн заједнице и блогове. Ове платформе, са својим огромним дометом и доступношћу, дале су јавности и новинарима који желе да поделе своје ставове и приче са глобалном публиком. Ова промена је демократизовала медијски пејзаж, али је такође покренула нова питања о улози и одговорности медија у дигиталном добу.

Ометајући утицај

Успон онлајн медијских платформи и друштвених мрежа значајно је променио начин на који се информације шире у нашем друштву. Познате личности и утицајни људи, наоружани својим паметним телефонима, сада могу да поделе своје ставове са глобалном публиком, обликујући јавно мњење на начине који су раније били у домену професионалних новинара. Ова промена је приморала традиционалне медије да се прилагоде, успостављајући снажно онлајн присуство и повећавајући своје дигитално праћење како би остали релевантни. 

Као одговор на ове промене, пословни модели многих медијских организација су еволуирали. Дуготрајно новинарство, некада стандард за дубинско извештавање, у великој мери је замењено моделима претплате и чланства. Ови нови модели омогућавају медијима да директно дођу до своје публике, заобилазећи традиционалне канале дистрибуције. Међутим, они такође постављају питања о одрживости квалитетног новинарства у ери у којој наслови за мамце за кликове и сензационализам често привлаче више пажње.

Употреба алгоритама за усмеравање садржаја на одређену публику додатно је трансформисала медијски пејзаж. Ова технологија омогућава независним новинарима и емитерима да ефикасније допру до циљне публике. Међутим, такође омогућава ширење пристрасног или обмањујућег садржаја, јер ови алгоритми често дају приоритет ангажовању над прецизношћу. Овај тренд наглашава потребу за медијском писменошћу и вештинама критичког размишљања у јавности, као и потребу за регулаторним надзором како би се осигурала одговорна употреба ових моћних алата.

Импликације успона нових медија

Шире импликације успона нових медија могу укључивати:

• Способност емитовања пристрасних порука у великом обиму, што доводи до повећаног сукоба и промовисања и учвршћивања поларизације и нетолеранције.
• Смањење кредибилитета општег извештавања вести због мноштва медијских опција доступних за јавну потрошњу.
• Повећани сензационализам медијских кућа као средство за повећање гледаности међу својом публиком и надметање са новим медијима.
• Нове могућности у креирању дигиталног садржаја и управљању друштвеним медијима.
• Политички пејзажи су поларизованији јер су људи изложени екстремнијим гледиштима.
• Употреба алгоритама за циљање садржаја доводи до стварања „ехо комора“, где су људи изложени само гледиштима која су у складу са њиховим сопственим, ограничавајући њихово разумевање различитих перспектива.
• Повећана потрошња енергије и електронски отпад јер је потребно више уређаја за приступ дигиталном садржају.
• Већи надзор над технолошким компанијама јер владе настоје да регулишу свој утицај и заштите корисничке податке.
• Пораст грађанског новинарства који повећава ангажовање заједнице и локално извештавање.

Питања која треба размотрити

• Суочени са све већим бројем нових медијских платформи, који је најбољи начин за сузбијање ширења дезинформација?
• Да ли мислите да ће еволуирани медијски пејзаж достићи ниво поверења јавности који је некада уживала медијска професија пре више деценија?