Будућност енглеског језика

„[енглески] се шири јер је изражајан и користан. - Економиста

У текућем стању модерне глобализације, језик је постао баријера која се не може занемарити. У једном тренутку у новијој историји, неки су веровали да би кинески могао постати језик будућности, али данас Кина постоји као светски највећа популација која говори енглески језик. Комуникација на енглеском напредује са неким од највећих светских компанија и компанија са највећим поремећајима са седиштем у земљама енглеског говорног подручја, тако да не чуди што међународна комуникација у великој мери зависи од тога да је енглески заједнички језик.

Дакле, званично је, енглески је ту да остане. Али то не значи да ћемо моћи да га препознамо за 100 година.

Енглески језик је динамичан организам који је прошао кроз многе примере трансформације, и наставиће то чинити. Како енглески постаје све више признат као универзалан, биће подвргнут променама како би боље одговарао његовој улози међународног језика. Импликације за друге културе су велике, али су импликације на сам енглески језик такође радикалне.

Шта прошлост може рећи о будућности?

Историјски гледано, енглески је изнова и изнова поједностављен, тако да оно што данас формално пишемо и говоримо не личи много или звучи много као традиционални англосаксонски облик. Језик је континуирано попримао нове карактеристике које су углавном произашле из чињенице да већина становништва енглеског говорног подручја није му матерњи језик. До 2020. предвиђено је само да 15% становништва које говори енглески језик биће изворни говорници енглеског језика.

Ово никада није било изгубљено за лингвисте. Године 1930. енглески лингвиста Чарлс К. Огден развио је оно што је назвао „osnovni енглески”, који се састоји од 860 енглеских речи и дизајниран је за стране језике. Иако се у то време није задржао, од тада је постао снажан утицај на „поједностављени енглески“, који је званични дијалект за енглеску техничку комуникацију, као што су технички приручници.

Постоји неколико разлога зашто је поједностављени енглески од суштинског значаја за техничку комуникацију. У разматрању предности стратегије садржаја, мора се узети у обзир значај поновне употребе садржаја. Испоставило се да је поновна употреба такође корисна за процес превођења.

Превођење садржаја није мали трошак, али компаније могу драстично смањити овај трошак поновном употребом. У поновној употреби, садржај се покреће кроз системе преводилачке меморије (ТМС) који идентификују низове садржаја (текст) који су већ преведени. Ово усклађивање образаца у великој мери смањује обим процеса и назива се аспектом „интелигентног садржаја“. Сходно томе, смањење језика и ограничавање коришћених речи ће такође довести до уштеде у времену и трошковима када је у питању превод, посебно коришћење ових ТМС-ова. Неизбежна последица поједностављеног енглеског језика је једноставан и понављајући језик унутар садржаја; додуше конструктивно понављање, али исто тако досадно.

In Управљање садржајем предузећа, Чарлс Купер и Ен Рокли се залажу за предности „доследне структуре, доследне терминологије и стандардизованих смерница за писање“. Иако су ове предности неоспорне, то је активно смањење енглеског језика, барем у контексту комуникације.

Поставља се застрашујуће питање како ће енглески изгледати у будућности? Да ли је ово смрт енглеског језика?

Обогаћивање новог енглеског

Енглески језик тренутно обликују страни говорници и наша потреба за комуникацијом са њима. А дубоко проучавање пет језика коју је спровео Џон Меквортер сугерише да када велики број страних говорника научи језик несавршено, укидање непотребних делова граматике представља кључни елемент у обликовању језика. Дакле, дијалект којим говоре може се сматрати једноставнијом верзијом језика.

Међутим, Меквортер такође примећује да једноставније или „другачије“ није синоним за „горе“. У живом ТЕД говору, Тктинг је убијајући језик. ЈК!!!, он се одвојио од дискусије о томе шта су говорници којима није матерњи језик урадили са језиком, да усмери пажњу на оно што је технологија учинила језику. Слање порука је, тврди он, доказ да млади данас „проширују свој језички репертоар“.

Описујући ово као „говор прстију“ – нешто сасвим другачије од формалног писања – МекВортер наводи да је оно чему смо сведоци кроз овај феномен заправо „настала сложеност“ енглеског језика. Овај аргумент позиционира једноставнији енглески (који се лако може дефинисати као) као поларну супротност опадању. Уместо тога, то је обогаћивање.

За Меквортера, дијалект писања текста представља нову врсту језика са потпуно новом структуром. Није ли томе сведоци и са поједностављеним енглеским? Оно што Меквортер значајно истиче јесте да постоји више од једног аспекта савременог живота који мења енглески језик, али његова динамика може бити позитивна ствар. Он иде толико далеко да слање порука назива „језичким чудом“.

Меквортер није једини који ову трансформацију види у позитивном светлу. Враћајући се на концепт универзалног или међународног језика, Економиста тврди да иако језик може поједноставити јер се шири, „он се шири зато што је изражајан и користан“.

Глобалне импликације за будућност енглеског језика

Оснивачки уредник Тхе Футурист магазин написао у КСНУМКС да је концепт јединственог универзалног језика одличан са дивним могућностима за пословне односе, али реалност је да би цена почетне обуке била апсурдна. Ипак, не изгледа тако натегнуто да би трансформација енглеског језика могла довести до природног напредовања ка прихваћеном јединственом језику. А можда је то и Енглез којег више нећемо препознати у вековима који долазе. Можда концепт Џорџа Орвела о Новоговор је заправо на хоризонту.

Али идеја да ће се говорити само један језик не објашњава различите начине на које се говорници којима није матерњи језик прилагођавају енглеском. На пример, Ревизорски суд ЕУ је отишао толико далеко да је објавио а стиле гуиде да се позабавимо проблематичним ЕУ-измима када је реч о говору на енглеском. Водич садржи пододељак у уводу под насловом „Да ли је важно?“ који пише:

Европске институције такође треба да комуницирају са спољним светом и наши документи морају бити преведени — оба задатка нису олакшана употребом терминологије која је непозната говорницима матерњег језика и која се или не појављује у речницима или им се приказује са другачије значење.

Као одговор на овај водич, Економиста приметио да злоупотребе језика које се још увек користе и које се разумеју прековремено више нису злоупотребе, већ нови дијалект.

As Економиста истакао је, „језици заправо не опадају“, али се мењају. Нема сумње да се енглески мења, и из бројних ваљаних разлога можда би нам било боље да га прихватимо него да се боримо против њега.