Може ли скенирање мозга одредити вашу будућност?

Према публикацији у часопису Неурон, предвиђање будућности путем скенирања мозга ускоро ће постати норма. 

Једно од многих медицинских напретка у последњих неколико година укључује скенирање мозга у процесу тзв неуроимагинг. Неуроимагинг се тренутно користи за мерење функције мозга, што нам помаже да разумемо активност у деловима мозга који су у корелацији са нашим менталним функцијама.  

Иако неуроимагинг није ништа ново у свету науке, скенирање мозга се може користити за дијагнозу одређених болести и праћење дотока крви у мозак. Може се са сигурношћу рећи да се све што радимо врти око тога да наш мозак прима и преноси поруке. Не само да мозак утиче на физичко тело, већ мозак утиче и на личност.  

Џон Габријели, неуронаучник са МИТ-а, каже да постоји „све већи број доказа да мере мозга могу предвидети будуће исходе или понашања“. Скенирање би у суштини помогло у процени снага и слабости појединца и стога би се користило као алат за образовни систем. Скенирање мозга може предвидети сметње у учењу код деце, па чак и анализирати како појединац обрађује информације. Ове вештине би елиминисале време и фрустрацију и за децу и за наставнике, помажући наставном плану и програму да одговара потребама појединачних ученика, смањујући стопе напуштања и побољшавајући просечне оцене ученика. 

Способност предвиђања будућности путем неуроимагинга би такође значила огроман напредак за медицинску индустрију. Пошто је менталну болест тешко разумети, ови прегледи би постали корисно средство у едукацији о менталним болестима и у пружању прецизније дијагнозе пацијентима. Поред тога, лекари би могли да користе скенирање да предвиде који ће лекови бити ефикаснији на индивидуалној основи. Прошли би дани покушаја и грешака. 

Ова скенирања би користила и систему кривичног правосуђа. Скенирање мозга би потенцијално могло да предвиди вероватноћу поновних преступника и да се користи за убрзавање процеса условног отпуста, елиминишући пренатрпаност у затворима. Такође, скенирање мозга може показати како особа реагује на одређене казне, што значи да ће свет у коме „злочин одговара казни“ постати свет у коме „појединац одговара казни“.