Дигитално гомилање: Менталне болести постају онлајн

• Аутор:
• ime аутора

  Куантумрун Форесигхт
• Може 6, 2022

Сажетак увида

Дигитално гомилање, прекомерно гомилање дигиталних датотека, појављује се као озбиљна брига, са последицама које се крећу од претњи сајбер безбедности до еколошких проблема. Студије наглашавају психолошку приврженост коју људи могу развити према дигиталној имовини и неуредним скуповима података које она ствара у пословном окружењу, што доводи до позива за структуриранијим дигиталним пејзажима кроз владине прописе и нова технолошка рјешења. Овај феномен може да подстакне друштвени помак ка свесној дигиталној потрошњи, подстакнут кампањама подизања свести и појавом алата који промовишу дигитални минимализам.

Контекст дигиталног гомилања

У стварном свету, поремећај гомилања је психолошка болест која погађа оне који гомилају превелики број предмета или ствари до тачке у којој више не могу да живе редовним животом. Међутим, гомилање постаје проблем иу дигиталном свету.

Нагомилавање је релативно скорашњи проблем у смислу психолошке анализе, при чему су институционална истраживања спроведена на значајном нивоу тек од 1970-их и само су га признали као формални ментални поремећај од стране Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје 2013. Поткатегорија дигиталног гомилања је далеко новији феномен, а студија из 2019. коју је спровела Национална медицинска библиотека САД сугерише да оно може имати сличне негативне менталне ефекте на особу као физичко гомилање.
 
Због широко распрострањене доступности дигиталних материјала (фајлова, слика, музике, апликација итд.) и све веће доступности јефтиног складиштења података, дигитално гомилање постаје све већи проблем. Студије су показале да људи могу постати везани за своје нефизичке ствари као што би то учинили за предмете из свог детињства када су били саставни део њихове личности и самоидентитета. Иако дигитално гомилање не омета личне просторије за становање, оно може негативно утицати на свакодневни живот. Дигитално гомилање, према истраживању, представља озбиљан проблем за предузећа и друге институције јер ствара неред у њиховим скуповима података и може имати штетан утицај на животну средину.

Ометајући утицај

Дигитално гомилање је постало релевантна претња за добробит многих организација. То може довести до тога да дигитални системи постану претрпани некритичним подацима и датотекама који потенцијално могу представљати безбедносну претњу за дату организацију. Ако хакер измени дигиталну датотеку, а затим је стави у систем за складиштење података компаније, таква датотека би могла да обезбеди сајбер криминалцима позадинска врата у дигиталне системе компаније. 

Штавише, компаније које изгубе податке клијената због хаковања у Европској унији могу се суочити са знатним казнама према стандардима Опште уредбе о заштити података (ГДПР). Утицај дигиталног гомилања на животну средину је резултат тога што је потребно више сервера за складиштење материјала организације или особе, посебно услуга складиштења у облаку. Ове серверске собе захтевају велике количине енергије за рад, одржавање и хлађење до оптималне радне температуре. 

Класификација дигиталног гомилања као менталног поремећаја може довести до тога да организације менталног здравља све више обавештавају своје чланове и јавност о поремећају. Компанијама се може пружити знање како би ХР и ИТ функције могле да идентификују запослене који показују особине које личе на дигитално гомилање. Помоћ се може добити и обезбедити за ове запослене ако је потребно.

Импликације дигиталног гомилања

Шире импликације дигиталног гомилања могу укључивати:

• Повећани ризик од сајбер безбедности за многе компаније, што доводи до тога да компаније посвећују више ресурса сајбер безбедности, али стварају опортунитетни трошак за организацију.
• Повећање броја кампања за подизање свести које спонзорише влада о менталним и еколошким опасностима дигиталног гомилања, неговање информисанијег становништва и подстицање друштвеног заокрета ка пажљивијим и одрживијим навикама дигиталне потрошње.
• Компаније друштвених медија креирају нове типове датотека које се могу подесити да постоје само у ограниченом периоду пре него што буду избрисане, подстичући кориснике да буду пажљивији у вези са садржајем који креирају и деле, што би потенцијално могло да подстакне дигитално окружење које је мање претрпано и више фокусирано на квалитет, а не на квантитет.
• Стварање нове нише у професији професионалних организатора која је специјализована за помоћ појединцима и организацијама да организују и очисте своје дигиталне оставе података.
• Пораст потражње за алатима и услугама дигиталног минимализма, што доводи до конкурентнијег тржишта које подстиче компаније да развијају решења прилагођена кориснику која задовољавају широку демографску групу.
• Промена пословних модела са компанијама које нуде врхунске услуге за складиштење и организацију података, што доводи до потенцијалног повећања токова прихода.
• Потенцијално повећање владиних прописа о складиштењу и управљању подацима, што доводи до структурисанијег и безбеднијег дигиталног пејзажа.
• Појачани фокус на развој енергетски ефикасних центара података како би се ублажио утицај дигиталног гомилања на животну средину, што доводи до одрживијег дигиталног екосистема, али потенцијално повећава почетне трошкове улагања за компаније.
• Промена образовних планова и програма како би се укључила дигитална писменост и организационе вештине, подстичући генерацију која је вешта у ефикасном управљању дигиталним ресурсима.
• Потенцијални пораст у истраживачким и развојним иницијативама усмереним на стварање одрживих решења за складиштење података као што је складиштење ДНК података, што доводи до смањења утицаја центара података на животну средину, али могуће наилази на етичке дилеме и регулаторне препреке.

Питања која треба размотрити

• Какву улогу треба да имају невладине организације у подизању свести о дигиталном гомилању?
• Да ли мислите да сте криви за неки облик дигиталног гомилања у свом личном или пословном животу?