Глобални пактови о сајбер безбедности: Један пропис за владање сајбер простором

• Аутор:
• ime аутора

  Куантумрун Форесигхт
• Јун 2, 2023

Неколико глобалних пактова о сајбер безбедности потписано је од 2015. године како би се побољшала сарадња између држава у области сајбер безбедности. Међутим, ови пактови су наишли на отпор, посебно Русије и њених савезника.

Контекст глобалних пактова о сајбер безбедности

2021. године, отворена радна група Уједињених нација (УН) (ОЕВГ) убедила је чланове да пристану на међународни споразум о сајбер безбедности. До сада је 150 земаља било укључено у процес, укључујући 200 писмених поднесака и 110 сати изјава. Група владиних експерата УН-а за сајбер безбедност (ГГЕ) је раније водила глобални план за сајбер безбедност, са само неколико земаља које су учествовале. Међутим, у септембру 2018. године, Генерална скупштина УН је одобрила два паралелна процеса: шесто издање ГГЕ-а које су одобриле САД и ОЕВГ који је предложила Русија, а који је био отворен за све земље чланице. Било је 109 гласова у корист предлога руске ОЕВГ, што показује широк међународни интерес за дискусију и формирање норми за сајбер простор.

Извештај ГГЕ саветује трајно фокусирање на нове опасности, међународно право, изградњу капацитета и стварање редовног форума за дискусију о питањима сајбер безбедности у оквиру УН. ГГЕ споразуми из 2015. ратификовани су као значајан корак ка успостављању сајбер норми како би се помогло нацијама у одговорном кретању интернетом. По први пут је дошло до разговора о безбедности медицинске и друге критичне инфраструктуре од сајбер напада. Посебно је значајна одредба о изградњи капацитета; чак је и ОЕВГ препознао њен значај у међународној сајбер сарадњи пошто се подаци непрестано размењују преко граница, што инфраструктурне политике специфичне за земљу чини неефикасним.

Ометајући утицај

Главни аргумент у овом пакту је да ли треба креирати додатна правила како би се прилагодила растућој сложености дигиталног окружења или би се постојећа правила сајбер безбедности требало сматрати темељним. Прва група земаља, укључујући Русију, Сирију, Кубу, Египат и Иран, уз одређену подршку Кине, залагала се за прву. У исто време, САД и друге западне либералне демократије рекле су да ГГЕ споразум из 2015. треба да се надограђује, а не да се мења. Конкретно, Велика Британија и САД сматрају да је међународни споразум сувишан јер је сајбер простор већ регулисан међународним правом.

Друга дебата је како регулисати све већу милитаризацију сајбер простора. Неколико држава, укључујући Русију и Кину, позвало је на потпуну забрану војних сајбер операција и офанзивних сајбер способности. Међутим, томе су се одупрле САД и њени савезници. Друго питање је улога технолошких фирми у глобалним пактовима о сајбер безбедности. Многе компаније су оклевале да учествују у овим споразумима, плашећи се да ће бити предмет појачане регулативе.

Важно је напоменути геополитичку напетост којом управља овај глобални пакт о сајбер безбедности. Док су сајбер напади Русије и Кине под покровитељством државе највише покривени (нпр. Солар Виндс и Мицрософт Екцханге), САД и њихови савезници (укључујући Велику Британију и Израел) такође су спровели сопствене сајбер нападе. На пример, САД су 2019. поставиле малвер у руску електроенергетску инфраструктуру као упозорење председнику Владимиру Путину. САД су такође хаковале кинеске произвођаче мобилних телефона и шпијунирали највећи кинески истраживачки центар: Универзитет Тсингхуа. Ове активности су разлог зашто чак и ауторитарне државе које су оптужене да редовно покрећу сајбер нападе желе да примене строже прописе о сајбер простору. Међутим, УН генерално сматрају овај глобални пакт о сајбер безбедности успешним.

Шире импликације глобалних пактова о сајбер безбедности

Могуће импликације глобалних пактова о сајбер безбедности могу укључивати: 

• Земље које све више регулишу (иу неким случајевима, субвенционишу) свој јавни и приватни сектор ради надоградње своје инфраструктуре сајбер безбедности. 
• Повећана улагања у решења за сајбер безбедност и офанзивне (нпр. војне, шпијунске) сајбер способности, посебно међу супарничким групама као што су руско-кинески контингент и западне владе.
• Све већи број нација које избегавају да се ставе на страну Русије-Кине или Запада, уместо тога одлучују да примењују сопствене прописе о сајбер безбедности који најбоље одговарају њиховим националним интересима.
• Велике технолошке компаније — посебно добављачи услуга у облаку, СааС и микропроцесорске компаније — учествују у овим пактовима, у зависности од њихових импликација на њихове операције.
• Изазови за спровођење овог пакта, посебно за земље у развоју које немају потребне ресурсе, прописе или инфраструктуру за подршку напредној одбрани сајбер безбедности.

Питања која треба размотрити

• Да ли мислите да су глобални пактови о сајбер безбедности добра идеја?
• Како земље могу развити пакт о сајбер безбједности који је правичан и инклузиван за све?