Енергија торијума: Зеленије енергетско решење за нуклеарне реакторе

• Аутор:
• ime аутора

  Куантумрун Форесигхт
• Август КСНУМКС, КСНУМКС

Сажетак увида

Кинески развој нуклеарних реактора са растопљеном соли са торијумом означава значајан помак у глобалној енергетској динамици, нудећи богатију и потенцијално сигурнију алтернативу уранијуму. Ова технологија не само да обећава еколошке предности смањењем токсичног отпада и емисија угљеника, већ и позиционира Кину као потенцијалног лидера у одрживом извозу енергије. Међутим, остаје да се у потпуности реши забринутост у вези са дугорочним перформансама и безбедношћу ових реактора, посебно у погледу корозивних ефеката растопљене соли и потенцијалне злоупотребе уранијума-233.

Енергетски контекст торијума

Кина је 2021. запрепастила глобални енергетски сектор најавом завршетка нуклеарног реактора са растопљеном соли на торијум. Ова технологија алтернативне енергије могла би постати комерцијално доступна до 2030. године. 

Нуклеарни реактори са растопљеном соли са торијумом користе мешавину растопљене соли са торијумом или уранијумом за производњу енергије. Кина се одлучила за торијум због обилне понуде метала у земљи. Уранијумским реакторима у другим деловима света такође је потребна вода за потребе хлађења, додајући геолошка ограничења њиховој конструкцији. С друге стране, торијумски реактор користи растопљену со и за пренос топлоте и за хлађење реактора, елиминишући сваку потребу за конструкцијом у близини воденог тела. Међутим, торијум се мора претворити у уранијум 233 (У 233) нуклеарним бомбардовањем да би се покренула реакција. У 233 је високо радиоактиван.

Технологија која се користи у нуклеарним реакторима са растопљеном соли са торијумом је наводно безбеднија јер сагоревање течности ублажава ризик да реакције измакну контроли и нанесу штету структурама реактора. Штавише, торијумски реактори су еколошки прихватљивији јер сагоревање торијума не производи токсични плутонијум, за разлику од реактора на уранијумско гориво. Међутим, со може кородирати структуру реактора на високим температурама. Корозијама услед оштећења соли може бити потребно пет до 10 година да се открију, тако да тек треба да се у потпуности утврди како ови реактори могу да раде током времена.

Ометајући утицај

Кинески развој реактора заснованих на торијуму може довести до веће енергетске независности Кине, смањујући ослањање на увоз уранијума из земаља са којима има напете дипломатске односе. Успешна транзиција на торијумске реакторе омогућила би Кини да користи богатији и потенцијално безбеднији извор енергије. Ова промена је посебно значајна имајући у виду тренутно велико ослањање земље на уранијум, који је у мањем обиљу и који се често добија преко сложених геополитичких канала.

Потенцијално широко усвајање реактора на бази торијума представља обећавајући пут до значајног смањења емисије угљеника. До 2040. године, ово би могло олакшати постепено укидање извора енергије заснованих на фосилним горивима, као што су електране на угаљ, које тренутно дају велики допринос загађењу животне средине и емисији гасова стаклене баште. Прелазак на торијумске реакторе би се стога могао ускладити са енергетским циљевима и глобалним обавезама за смањење емисије угљеника. Поред тога, ова промена би демонстрирала широку практичну примену алтернативне нуклеарне технологије.

На међународном плану, кинеско овладавање технологијом торијумских реактора могло би да је позиционира као лидера у глобалним енергетским иновацијама. Ова технологија нуди алтернативу традиционалној нуклеарној енергији која је мање погодна за оружје, што је чини атрактивном опцијом за извоз у земље у развоју. Међутим, потребна је напомена опреза због потенцијалне производње уранијума-233, нуспроизвода торијумских реактора који би се могао користити у експлозивима и оружју на бази уранијума. Овај аспект наглашава потребу за строгим безбедносним и регулаторним мерама у развоју и постављању торијумских реактора, како би се спречила злоупотреба уранијума-233.

Импликације енергије торијума 

Шире импликације будућег утицаја енергије торијума на енергетска тржишта могу укључивати:

• Више земаља улаже у развој реактора растопљене соли због њиховог потенцијала да се безбедно граде било где, заједно са њиховом производњом зелене енергије. 
• Повећано истраживање радиоактивних алтернатива уранијуму које се могу користити у нуклеарним реакторима.
• Више електрана се гради у руралним и сушним регионима, подстичући економски раст у овим областима. 
• Будућа истраживања изградње торијумских реактора унутар јавне инфраструктуре и војне имовине, као што су носачи авиона. 
• Западне земље покушавају да употребе геополитичке тактике како би обуздале кинески извоз технологије торијумских реактора јер то представља потенцијалну конкурентску претњу њиховим иницијативама за извоз енергије.
• Торијум се нетачно упоређује са нуклеарном енергијом на друштвеним мрежама, што је довело до протеста локалног становништва где се торијумски реактори предлажу за изградњу. 

Питања која треба размотрити

• Да ли верујете да еколошки аспекти енергије генерисане торијумом могу значајно користити друштву у односу на његов деструктивни потенцијал кроз повећану производњу У 233?
• Како би лидерство Кине у производњи енергије торијума могло утицати на њену стратешку позицију у 2030-им?